/* Sakrij trigger/menu button samo na front page-u */
body.home .ast-header-break-point .ast-mobile-menu-buttons {
display: none !important;
}
/* Stil tag dugmadi */
.front-page-tags {
display: flex;
justify-content: center; /* centriraj dugmad */
gap: 20px; /* razmak između dugmadi */
margin: 20px 0;
}
.front-page-tags .tag-button {
text-decoration: none;
padding: 10px 25px;
border: 2px solid #000; /* crna ivica */
color: #000; /* crna boja slova */
font-weight: bold;
text-transform: uppercase;
border-radius: 5px;
transition: all 0.3s ease;
}
.front-page-tags .tag-button:hover {
background-color: #000; /* crna pozadina na hover */
color: #fff; /* tekst postaje beo */
}
Vreme čezne da bude izjednačeno sa nama: posmatrano i prolazno. Saznanje da se to nikada u potpunosti neće dogoditi je njegova gorka uteha. Toliko svog samo ga neki vide.
Predstava za svedoke nikad nije unapred upućena svedocima. Postoji samo za svoju ključalu želju, ne svesnu, ali drhteću i vrveću potrebu za ispoljavanjem života, naraslu do granice prethodne pojavnosti.
Vrhovi najmlađih grana pružaju se ka nebu. Kao linije mojih reči, ne znaju kuda su krenule. Žive da rastu. Da bi pored njih stala ptica, i da bi ih pogledom okrznuo putnik, moraju da rastu. Da bi onaj koji prolazi u njima isprepletanim video lice onog koji nije tu. Da bi onaj koji kroz njih traži blede zrake decembarskog sunca mogao da pluta po dnu svojih misli i zapiše reč-dve o njima. Samo zbog toga, vrhovi grana postoje, želja uperenih ka nebu.
Poslednjii dodir golih stopala sa
drvenim podom mrakom osveženog stana
Šuštanje biljke koju vetar zavesom pomera
Širom otvoren prozor i visoko tamno nebo
Belu boju zavese razaznajem čak i u mraku
Ravne površine nameštaja sada nekako jasnije postoje
I kao podloga za moj san
sve lagano počinje da žmirka
da treperi
Na vrhovima kapaka ne ostaje mi ništa
Laku noć, Septembru.
I want all the cues
Listening to life when it gets all confused
Breathing in when it is time to choose
Give me everything
I want all the clues
Digging through the noise of scary broken rules
Picking words just to feel the blues
Pour me melody
Candle warmth will give you
just a pile of time
I want gaze of ice
Stajala sam bosa na hladnim kuhinjskim pločicama. Njihova smeđa, patinasta boja je na zidu uokvirivala neuredan pejzaž komšijskih krovova i oluka rđavih od trajanja. Sasušena stabla stajala su nepomično između njih, sada već mokra od iznenadnog pljuska. Poslednje kapi kiše cedile su se iz maglovitih oblaka, dok se nebo sa druge strane kuće otvaralo, puštajući mlaku svetlost da klizi preko ulica. Naša kuća nalazila se na brdu. Padao je mrak. U meni je stajala želja. Samo je stajala. Umesto da izađem i trčim, i ja sam stajala, tu ispred prozora, zagledana u svetlost i sivilo. Neprirodno tiho psi su lajali.
Leave a Reply